So’nggi yangiliklar

22:55Кроос Евро-2024'да яриммайдонлар оралиғида ҳамда аниқ паслар бўйича энг яхши натижани қайд этмоқда  0 22:34"Реал Мадрид" посбони Евро-2024 гуруҳ босқичининг энг ёмон дарвозабони деб топилди  0 22:18Суперлига. "Пахтакор" — "Бунёдкор" 1:0. Highlights  1 22:13Суперлига. "Нефтчи" — "Локомотив" 1:1. Highlights  2 21:56Суперлига. "Пахтакор" "Тошкент дербиси"да "Бунёдкор"ни кичик ҳисобда мағлуб этди  53 21:55Суперлига. "Нефтчи" ўз майдонида "Локомотив"ни юта олмади   34 21:25"Бавария" клуби "Байер" сафида чемпион бўлган футболчиси билан шартнома муддатини узайтирди  0 20:57УEФА Евро-2024 иштирокчилари орасидаги энг катта жаримани Албанияга юклади  1 20:34Қатар техник директори Тим Кэхилл: "Бу босқич аввалгиларидан мутлақо фарқ қилади"  5 20:13Паулу Бенту: "Юқори сифатдаги рақиблар туфайли жаҳон чемпионатига чиқиш вазифаси қийинчилик туғдиради"  3 19:56Хави Симонс немис клубига ўтишни истайди  0 19:30Мамардашвили сэйвлар сони бўйича "Евро" рекордини такрорлади  0 19:01Александр Крестинин ЖЧ-2026 саралаши ҳақида: "Ўзбекистон ва Эрон гуруҳда фаворитликка асосий даъвогар"  7 18:47Суперлига. "Андижон" "Бобур Арена"да "Навбаҳор"ни ожиз қолдирган ўйиндан ГАЛЕРЕЯ  3 18:41Қирғизистон бош мураббийи: "Саралашнинг бу босқичида осон рақиб бўлмаслиги турган гап"  1

SHaparenko qahramonga aylangan uchrashuvda Ukraina Slovakiyani mag'lub etdi va turnirdagi ilk g'alabasini qo'lga kiritdi Yangiliklar

SHaparenko qahramonga aylangan uchrashuvda Ukraina Slovakiyani mag'lub etdi va turnirdagi ilk g'alabasini qo'lga kiritdi

E guruhidan o'rin olgan Slovakiya – Ukraina uchrashuvi yakunlandi.

Evro-2024

"E" guruhi. 2-tur

Slovakiya – Ukraina 1:2

Gol: 17 - Ivan SHranc (Lukash Garaslin), 54 - Nikolay SHaparenko (Aleksandr Zinchenko), 80 - Roman Yaremchuk (Nikolay SHaparenko)

Dyusseldorf. «Merkur SHpil-Arena». 18:00

Bosh hakam: Maykl Oliver (Angliya)

Yordamchi hakamlar: Styuart Bert, Den Kuk (ikkisi – Angliya)

VAR: Bastian Dankert (Germaniya)

AVAR: Devid Kut (Angliya), Kristian Dingert (Germaniya)

To'rtinchi hakam: Serdar Gyuzyubyuyuk (Niderlandiya)

Slovakiya: 1.Dubravka, 2.Pekarik, 3.Vavro, 8.Duda, 9.Bojenik, 14.SHkrinyar, 16.Gancko, 17.Garaslin, 19.Kucka 22.Lobotka, 26.SHranc.

Ukraina: 12.Trubin, 7.Yarmolenko, 10.Mudrik, 11.Dovbik, 13.Zabarniy, 14.Sudakov, 17.Zinchenko, 18.Brajko, 19.SHaparenko, 22.Matvienko, 24.Timchik.


YANGILASH



Uchrashuv yakunlandi

80. GOOOL. Roman Yaremchuk hisobni o'zgartirmoqda. Unga SHaparenko ajoyib uzatmani berdi

74. Mudrik darvozabon bilan deyarli birga bir chiqdi va zarba yo'lladi, to'pni darvozabon qaytardi

70. Uchrashuv shiddati ancha tushib ketdi, Ukraina termasi hujum qilishga harakat qilmoqda, slovaklar esa himoyalanmoqda

60. O'zgarish: Ondrey Duda va Robert Bojenik maydoni tark etdi, ularning o'rniga David Strelec va Laslo Benesh maydonga tushdi

54. GOOOL. SHaparenko hisobni tenglashtirdi, Zinchenkodan assist

51. Mudrik qanotdan zo'r kirib bordi va to'pni Dobvikka uzatdi, biroq hujumchining zarbasi o'xshmadi

Ikkinchi bo'lim boshlandi

Birinchi bo'lim yakunlandi

44. Lukash Garaslinning uzoqdan yo'llagan zarbasini SHturbin qiyinchilik iblan burchakka chiqarib yubordi

43. Zinchenkoning jarimadan yo'llagan kuchli zarbasini darvozabon qaytarmoqda

34. Ukraina yana bir yaxshi imkoniyatdan foydalana olmadi. Aleksandr Timchikning zarbasi ustunga tegmoqda

29. Bu safar Yarmolenko yaxshi imkoniyatdan foydalana olmadi. Ukrainaliklar ham asta-sekin hujumlar sonini va sifatini oshirishmoqda

28. Dovbik raqib maydonchasida ajoyib harakat qildi va zarba yo'lladi, biroq Pekarik to'pni burchakka chiqarib yubordi

23. Mudrik ajoyib harakat qildi, biroq unnig zarbasi juda nonaiq chiqdi

21. Hozircha Petrov shogirdlari raqibga qarshi hech nima qila olmayapti. Ularning hech bir hujumi o'xshamayapti

 

17. GOOOL. Ivan SHranc hisobni ochdi, unga Lukash Garaslin to'pni uzatgandi

17. David Ganckoning yaqin masofadan yo'llagan jarima zarbasini darvozabon qaytramoqda

13. Vladimir Brajkoning zarbasini Dubravka qiyinchiliksiz ushlab oldi

11. TRUBIN... Ivan SHrancning yaqin masofadan yo'llagan zarbasini ukrainalik darvozabon qaytarmoqda

10. Lukash Garaslin raqib himoyasidan osonlik bilan o'tdi va zarba yo'lladi, Trubindan navbatdagi seyv

8. Lukash Garaslinning zarbasini Trubin qiyinchiliksiz ushlab oldi

UCHRASHUV BOSHLANDI!

Reyting: +2   

Fikrlar

+16   
21 iyu 18:31:55
Азат Ерназаров
Свет йук Рахмат Янги Узб
+13   
21 iyu 23:14:55
Азим Исмаилов
Mirjalol! foydalanuvchining fikriga javob berish
Рус пропогандаси кучини кўраяпсизми? Кеча ота-боболарини қирган босқинчини дўст санашмоқда. Миллати, дини, қадриятини оёқ ости қилганларга хайрихоҳ булар. Биз ахборот маконини ютқаздик. Тепадагилар буджетни қандай ўмариш билан овора. Ахборот макони уларга қизиқ эмас. Рус пропогандаси эса худди соатдай ишламоқда. Захар Прилепин Ўзбекистонни босиб олиш керак деб очиқ баёнот берсаям, бошқаси Ўзбек миллати ясама миллат ва унинг тарихи йўқ десаям буларни кўзи очилмайди. Чунки мияси рус пропогандаси билан чайилган буларни. Эртага Ўзбекистонга бостириб кирса эшикларни ланг қилиб, қучоқ очиб қуллуқ қилиб кутиб оладиганлар ҳам шулар.
Биринчидан рус пропагандаси сизга каттик тасир килибди
Прилепин ким узи????провакатор шахс унинг фикри 1 тийинга киммат ундака провакацияларга учманг сал уйлаб езинг бостириб келса эшикни очиб беради деган гапларни сал уйлаб езинг
Иккинчидан айнан рус миллатига мансуб шахсларни отабоболарингизни кирганлиги тугрисида факт борми????
Учинчидан обоболарингизни ти хитой турк хоконлиги ибн кутайба бошчилигидаги араблар мугуллар еврейлар арманлар кирмасдан бошини силаганми????
+12   
22 iyu 11:28:46
Азим Исмаилов
Mirjalol! foydalanuvchining fikriga javob berish
Иккинчиданни жавобини олдиз. Биринчиданга: Яхшилаб эсласез Украинага босқиндан олдинам худди шунақа провокация қилинганди. Холасез текшириб кўрин. Бу руслани классик ўйини. Шу билан жамоатчиликни хужум хавфидан огохлантириб, мободо эртага хужум қисек хайрон бўмисила диди. Учинчиданга: Муғул, Араб, Форслар қирган халқни руслар хам қирса нима қипти димохчимисиз? Энди Сизга савол. Нимага ота-боболариз дивоссиз? Бизани миллатимиз ва ота боболаримиз биттамасми? Ўзиззи ота-боболариззи тан омисизми? Йўки ота боболариз русми?
олтинчидан россия украинага боскин килгани йук факатгина 1991 йил холатига узига тегишли худудларни кайтариб оляпти ва кайтариб олади чунки украина давлати россия билан тузилган шартномани бир томонлама бажаришдан воз кечган россияни бошка иложиси колмаган
+12   
22 iyu 11:24:28
Азим Исмаилов
Mirjalol! foydalanuvchining fikriga javob berish
Ҳарбий тарихчилар А. Терентев, М. Иванин, 3. Кастелская Қозоғистондаги шаҳар, қишлоқларни, Ўрта Осиёнинг маданий маркази бўлмиш Тошкент шаҳрини вайрон этиб, минг-минглаб бегуноҳ оддий одамлар қонини дарё қилиб оқизган генераллар Черняев, Скобелев, Ионов, Куропаткин, Ивановларни қаттиқ қоралашган. «Черняев ашаддий шовинист эди. Унинг назарида, Қўқон хонлигида яшаган ўзбеклар, қирғизлар, қипчоқлар ва бошқа халқлар фақат тўн (чопон) кийганликлари учунгина қириб ташлашга лойиқ»,- деб ёзган эди тарихчи зобит Кастелская. «Скобелев Ивановни зуғумга олгач,- деб ёзади Б. Наливкин,- у қўл остидаги аскарларини ҳужумга бошлаб, эмизикли болаларгача чопиб ташлади»... Россия империясинииг Кавказ ва Ўрта Осиёда олиб борган босқинчилик сиёсатини, ҳатто жаҳон йўқсилларининг доҳийлари ҳам қоралаган эдилар. В. И. Ленин «Туркистон мустамлакачиликнинг энг ёрқин намунасидир», деб ёзган бўлса, Ф. Энгелс ва Карл Маркс Чор Россиясининг Ўрта Осиёдаги мустамлакачилик ва талончилик снёсатини ўз асарларида қаттиқ танқид остига олдилар: «Шундай бир ахлоқ ўрнатиш мумкинки, бу ахлоққа мувофиқ маданий ва таловчи давлатларнинг қолоқ халқларга қилаётган ҳамма шармандали кирдикорларини, ҳатто Россиянинг Туркистондаги йиртқичликларини ҳам тўғри қилиб кўрсатса бўлади», - деб ёзади Ф. Энгелс «Анти-Дюринг» асарида (Т., Ўздавнашр, 1957, 125-бет).
туртинчидан яна кайтаряпман уйлаб ёзинг агар сизнинг ота боболарингизни руслар кириб юборган булса сиз каердан пайдо булсангиз???лайлак ташлаб кетганми ??? бешинчидан россия давлати билан алокаларни янада яхшилаш давлати даражасига кутарилган шуни эсдан чикарманг
+12   
22 iyu 11:19:03
Азим Исмаилов
Mirjalol! foydalanuvchining fikriga javob berish
Ҳарбий тарихчилар А. Терентев, М. Иванин, 3. Кастелская Қозоғистондаги шаҳар, қишлоқларни, Ўрта Осиёнинг маданий маркази бўлмиш Тошкент шаҳрини вайрон этиб, минг-минглаб бегуноҳ оддий одамлар қонини дарё қилиб оқизган генераллар Черняев, Скобелев, Ионов, Куропаткин, Ивановларни қаттиқ қоралашган. «Черняев ашаддий шовинист эди. Унинг назарида, Қўқон хонлигида яшаган ўзбеклар, қирғизлар, қипчоқлар ва бошқа халқлар фақат тўн (чопон) кийганликлари учунгина қириб ташлашга лойиқ»,- деб ёзган эди тарихчи зобит Кастелская. «Скобелев Ивановни зуғумга олгач,- деб ёзади Б. Наливкин,- у қўл остидаги аскарларини ҳужумга бошлаб, эмизикли болаларгача чопиб ташлади»... Россия империясинииг Кавказ ва Ўрта Осиёда олиб борган босқинчилик сиёсатини, ҳатто жаҳон йўқсилларининг доҳийлари ҳам қоралаган эдилар. В. И. Ленин «Туркистон мустамлакачиликнинг энг ёрқин намунасидир», деб ёзган бўлса, Ф. Энгелс ва Карл Маркс Чор Россиясининг Ўрта Осиёдаги мустамлакачилик ва талончилик снёсатини ўз асарларида қаттиқ танқид остига олдилар: «Шундай бир ахлоқ ўрнатиш мумкинки, бу ахлоққа мувофиқ маданий ва таловчи давлатларнинг қолоқ халқларга қилаётган ҳамма шармандали кирдикорларини, ҳатто Россиянинг Туркистондаги йиртқичликларини ҳам тўғри қилиб кўрсатса бўлади», - деб ёзади Ф. Энгелс «Анти-Дюринг» асарида (Т., Ўздавнашр, 1957, 125-бет).
учинчидан сиз айтаётган ""харбий тарихчилар"хакикатда эртакчилар хисобланади улар хеч кандай далилларга асосланмасдан осмонга караб уша вактдаги тузум нимани хохласа ёзиб колдиришган
+12   
22 iyu 10:52:32
Tulkin Alimov
Mirjalol! foydalanuvchining fikriga javob berish
Ўзбекистонда рус каналларини блоклаш керак. Рус пропогандаси билан мияси чайилган Ўрисқул ва Путинқуллар кўпайиб қопти. Унутманг Руслар хеч қачон бизга дўст бўлмайди. Ўзини дўстдай кўрсатгани билан Бизни хеч қачон ўзига тенг кўрмайди. Хар доим бизга паст назар билан қарашади. Агар Россияда пул ишлаб оила тебратаётган бўлсангиз бу Сизни Россия боқяпти дегани эмас. Аксинча, қилган меҳнатингизга яраша ҳақ олаяпсиз. Ота-боболаримизни қириб бойликларимизни талаган шулар эканини унутманг. Украина босиб олинса буларни нафси барибир қонмайди. Кейинги манзил Ўзбекистон ва Қазоғистон бўлади.
Ҳамма аҳмоқ фақат сан ақлли экансанда.
Балки чегараниям ёпиш керакдур руслар билан?
Олдин Россияда ишлаётган фуқароларимизга ўзимизда иш ўрни ва яхши маош қил, кўлингдан келса, ундан кейин бунақа провакаторлик қилсанг ярашади.
Россия халқинга бор қумингни ўйна деса боришга жойинг йўқ, яна катта кетишинга қара.
Тарихни ковлайверсанг бутун дунё Ўзбекистонга душман бўлиб чиқади, араблар, мўғиллар, руслар ва яна қанча халқ бостириб келмаган бизга.
+12   
21 iyu 22:18:13
Abdusalom Mirzayev
International foydalanuvchining fikriga javob berish
Гаплариз тугри, факат хохоллармас руслар фашист-боскинчи. Факат рус пропагандасини корурмасдан кузилани очила. Руслар бостириб борвотти, бу фашистлани депутатлари Козогистонни ерларигаям даъво килиб бошлади, Украина бнам шунака бошланганди, олдин даъво килади, секин жиддийлаштириб конфликтга айлантиради, кейин уруш. Козогистонга хуруж бошдади кейин Узбга келади, сила бу россияпараст дунёкарашила бн руслани кучок очиб кутвосела кере.
Биринчидан руслар қанақа халқ эканлигини 70 йил СССР пайтидан биламан, ақлим ўзимга етади, ман россияпараст эмас ман ватанпарварман, иккинчидан 4 та тормоз депутати пиар қилгани бу Россия сиёсати дегани эмас, учунчидан биз ҳам Темур бобомиз босиб олган ерларига даво қилишимиз мумкин, тўртинчидан биз туркийлармиз, русларга биз билан урушиши қимматга тушишини яхши билади. Соғ бўлинг
+11   
23 iyu 18:58:47
FC Nᴇғᴛᴄʜɪ 1962 ⭐
Mirjalol! foydalanuvchining fikriga javob berish
Ўзбекистонда рус каналларини блоклаш керак. Рус пропогандаси билан мияси чайилган Ўрисқул ва Путинқуллар кўпайиб қопти. Унутманг Руслар хеч қачон бизга дўст бўлмайди. Ўзини дўстдай кўрсатгани билан Бизни хеч қачон ўзига тенг кўрмайди. Хар доим бизга паст назар билан қарашади. Агар Россияда пул ишлаб оила тебратаётган бўлсангиз бу Сизни Россия боқяпти дегани эмас. Аксинча, қилган меҳнатингизга яраша ҳақ олаяпсиз. Ота-боболаримизни қириб бойликларимизни талаган шулар эканини унутманг. Украина босиб олинса буларни нафси барибир қонмайди. Кейинги манзил Ўзбекистон ва Қазоғистон бўлади.
Хар доим бизга паст назар билан қарашади))) Past nazar bilan qaraydiganlar o'zlarimizni oramizdayam tiqilib yotibdi!

қилган меҳнатингизга яраша ҳақ олаяпсиз))) Lekin shu ishni kim berib qo'yibdi?! Rossiyami?! Agar bor o'zingni yurtingda ishla deb umuman yurtiga kiritmaganida nima bo'lardi? Hayotimiz haliyam Afg'onlardan battar yashash bo'lardi!!! Kengroq fikrlashni o'rganing!
+11   
22 iyu 11:16:39
Азим Исмаилов
Mirjalol! foydalanuvchining fikriga javob berish
Ҳарбий тарихчилар А. Терентев, М. Иванин, 3. Кастелская Қозоғистондаги шаҳар, қишлоқларни, Ўрта Осиёнинг маданий маркази бўлмиш Тошкент шаҳрини вайрон этиб, минг-минглаб бегуноҳ оддий одамлар қонини дарё қилиб оқизган генераллар Черняев, Скобелев, Ионов, Куропаткин, Ивановларни қаттиқ қоралашган. «Черняев ашаддий шовинист эди. Унинг назарида, Қўқон хонлигида яшаган ўзбеклар, қирғизлар, қипчоқлар ва бошқа халқлар фақат тўн (чопон) кийганликлари учунгина қириб ташлашга лойиқ»,- деб ёзган эди тарихчи зобит Кастелская. «Скобелев Ивановни зуғумга олгач,- деб ёзади Б. Наливкин,- у қўл остидаги аскарларини ҳужумга бошлаб, эмизикли болаларгача чопиб ташлади»... Россия империясинииг Кавказ ва Ўрта Осиёда олиб борган босқинчилик сиёсатини, ҳатто жаҳон йўқсилларининг доҳийлари ҳам қоралаган эдилар. В. И. Ленин «Туркистон мустамлакачиликнинг энг ёрқин намунасидир», деб ёзган бўлса, Ф. Энгелс ва Карл Маркс Чор Россиясининг Ўрта Осиёдаги мустамлакачилик ва талончилик снёсатини ўз асарларида қаттиқ танқид остига олдилар: «Шундай бир ахлоқ ўрнатиш мумкинки, бу ахлоққа мувофиқ маданий ва таловчи давлатларнинг қолоқ халқларга қилаётган ҳамма шармандали кирдикорларини, ҳатто Россиянинг Туркистондаги йиртқичликларини ҳам тўғри қилиб кўрсатса бўлади», - деб ёзади Ф. Энгелс «Анти-Дюринг» асарида (Т., Ўздавнашр, 1957, 125-бет).
иккинчидан хозирги замонда жахон йуксиллари дохийлари Ленин Маркс Энгелс асарларини еки фикрларини нафакат дунёда балким узларида хам хеч ким укимайди чунки хеч ким уарни эртагига ишонмайди
+10   
21 iyu 21:04:38
Азим Исмаилов
Россия узбекистонни босиб олмайди чунки тарихан уларга тегишли булган бизда ер йук лекин бошка республикаларда украина мисолида ссср парчаланиши билан уларни худудига утиб кодган жойлари мавжуд впкти соати уларни россия кайтариб олади
+10   
21 iyu 20:52:56
Aziz
Бировга ёмонлик тилаш бизга хос эмас. Лекин Хохол ҳам ўрис ҳам бизга дўст эмас. Сиёсатни четга куриб футбол томоша билинглар.
+10   
21 iyu 19:57:50
{ CHELSEA }
Ukraina guruhda qolib ketsa yaxshi boʻladi...
+9   
22 iyu 11:14:35
Азим Исмаилов
Mirjalol! foydalanuvchining fikriga javob berish
Ҳарбий тарихчилар А. Терентев, М. Иванин, 3. Кастелская Қозоғистондаги шаҳар, қишлоқларни, Ўрта Осиёнинг маданий маркази бўлмиш Тошкент шаҳрини вайрон этиб, минг-минглаб бегуноҳ оддий одамлар қонини дарё қилиб оқизган генераллар Черняев, Скобелев, Ионов, Куропаткин, Ивановларни қаттиқ қоралашган. «Черняев ашаддий шовинист эди. Унинг назарида, Қўқон хонлигида яшаган ўзбеклар, қирғизлар, қипчоқлар ва бошқа халқлар фақат тўн (чопон) кийганликлари учунгина қириб ташлашга лойиқ»,- деб ёзган эди тарихчи зобит Кастелская. «Скобелев Ивановни зуғумга олгач,- деб ёзади Б. Наливкин,- у қўл остидаги аскарларини ҳужумга бошлаб, эмизикли болаларгача чопиб ташлади»... Россия империясинииг Кавказ ва Ўрта Осиёда олиб борган босқинчилик сиёсатини, ҳатто жаҳон йўқсилларининг доҳийлари ҳам қоралаган эдилар. В. И. Ленин «Туркистон мустамлакачиликнинг энг ёрқин намунасидир», деб ёзган бўлса, Ф. Энгелс ва Карл Маркс Чор Россиясининг Ўрта Осиёдаги мустамлакачилик ва талончилик снёсатини ўз асарларида қаттиқ танқид остига олдилар: «Шундай бир ахлоқ ўрнатиш мумкинки, бу ахлоққа мувофиқ маданий ва таловчи давлатларнинг қолоқ халқларга қилаётган ҳамма шармандали кирдикорларини, ҳатто Россиянинг Туркистондаги йиртқичликларини ҳам тўғри қилиб кўрсатса бўлади», - деб ёзади Ф. Энгелс «Анти-Дюринг» асарида (Т., Ўздавнашр, 1957, 125-бет).
биринчидан сиз айтаётган генераллар Черняев Скобелев Ионов харбий тарихчилар А.Терентев З.Кастелская миллати рус булмасдан рус миллвтига мансуб булмаган шахслар
+8   
21 iyu 23:16:47
Азим Исмаилов
Mirjalol! foydalanuvchining fikriga javob berish
Рус пропогандаси кучини кўраяпсизми? Кеча ота-боболарини қирган босқинчини дўст санашмоқда. Миллати, дини, қадриятини оёқ ости қилганларга хайрихоҳ булар. Биз ахборот маконини ютқаздик. Тепадагилар буджетни қандай ўмариш билан овора. Ахборот макони уларга қизиқ эмас. Рус пропогандаси эса худди соатдай ишламоқда. Захар Прилепин Ўзбекистонни босиб олиш керак деб очиқ баёнот берсаям, бошқаси Ўзбек миллати ясама миллат ва унинг тарихи йўқ десаям буларни кўзи очилмайди. Чунки мияси рус пропогандаси билан чайилган буларни. Эртага Ўзбекистонга бостириб кирса эшикларни ланг қилиб, қучоқ очиб қуллуқ қилиб кутиб оладиганлар ҳам шулар.
Биринчидан рус пропагандаси сизга каттик тасир килибди
Прилепин ким узи????провакатор шахс унинг фикри 1 тийинга киммат ундака провакацияларга учманг сал уйлаб езинг бостириб келса эшикни очиб беради деган гапларни сал уйлаб езинг
Иккинчидан айнан рус миллатига мансуб шахсларни отабоболарингизни кирганлиги тугрисида факт борми????
Учинчидан ота боболарингизни хитой турк хоконлиги ибн кутайба бошчилигидаги араблар мугуллар еврейлар арманлар кирмасдан бошини силаганми???? Буларни боскинчиликларни кам эмас
+8   
21 iyu 18:37:52
Botirali Vakhidov
Словаклар унақа қилманглар, санкцияга тушиб қилманглар яна
championat.asia
< so’nggi yangiliklarni ko’rish
Яндекс.Метрика